Duane Washington Experience

Jedan od najtalentovanijih, najsebičnijih i najčudnijih igrača već drugu sezonu oduševljava i nervira navijače Partizana. Kakav je njegov stvarni uticaj na ekipu?

Prema dostupnim podacima, 477 igrača je prodefilovalo košarkaškim klubom Partizan kroz istoriju dugu osam decenija. Bilo je raznih – uspešnih i neuspešnih, asova i igrača uloge, onih koje je publika obožavala i onih kojima je jedva čekala da vidi leđa.

Međutim, teško da je među svima njima bilo nekoga oko koga je mišljenje toliko polarizovano kao što je to slučaj sa Duane Washingtonom mlađim.

Nekoliko već puta prežaljen i otpisivan, popularni Dušan gura svoju drugu sezonu u beogradskom klubu, čas nervirajući trenere i navijače, čas im donoseći pobede i momente za pamćenje.

Kada se očekuju njegove najbolje igre, obično usledi povreda, misteriozna bolest ili revija promašaja. Kada deluje da je na izlaznim vratima, po pravilu vidimo napadačku rapsodiju kakve se ne bi postideli ni najbolji igrači u evropskoj košarci.

Bez njega, Partizan nalikuje na skladnu celinu koja igra odgovornu i ozbiljnu košarku. Sa njim, na ekipu koja bez njegove napadačke eksplozije ne može da dobije ni daleko slabije protivnike.

Sve nas ovo navodi na nekoliko važnih pitanja - da li je Partizanu uopšte potreban Duane Washington? Da li sa njim ekipa može da igra pobedničku košarku u Evroligi? Kakav će legacy ostaviti Duane Washington kada napusti crno-bele?

Photo: Dragana Stjepanović/ABA League

Igračko sazrevanje

Washington na terenu deluje kao neko ko je rođen da postiže koševe i kome je lopta zaista bila omiljena igračka u detinjstvu. Ovo i ne bi trebalo da čudi, s obzirom da su mu se otac i stric profesionalno bavili košarkom – stric Derek Fisher je pet puta osvajao NBA prsten - pa je Duane rastao u sportskoj porodici i okruženju koje je naviklo na velike uspehe.

Kada mu je veče, utisak je da ne postoji defanzivac koji bi mogao da sačuva raspoloženog Washingtona, a protivnički obruč deluje kao da je veličine okeana. Međutim, nije uvek (bilo) tako.

Mučio se Washington tokom dobrog dela prethodne sezone, a posebno na startu boravka u Srbiji. U pripremnom periodu je delovao pogubljeno i neprilagođeno, pa nije čudila odluka kluba da mu dopusti da se vrati u SAD i bude deo trejda u kome su razmenjeni Karl-Anthony Towns i Julius Randle.

Mesto u Partizanu ga je čekalo, a on je svoj deo dogovora ispunio. Neplanirano bogatiji za dva miliona dolara, vratio se u redove crno-belih koji su se tada nalazili u Madridu i pripremali se za utakmicu drugog kola Evrolige.

Ipak, svetlosnim godinama je bio udaljen od mesta na terenu protiv ozbiljnih evroligaških protivnika. Kroz utakmice ABA lige je tražio formu, samopouzdanje i minute u Obradovićevoj rotaciji, a njih je i dobio nakon povrede Lundberga i rezultatskog kolapsa Partizana. Carliku Jonesu je ispomoć u spoljnoj liniji bila neophodna, a Washington je kroz efikasne partije u regionalnom takmičenju skrenuo pažnju na sebe.

Prvi značajniji evroligaški momenat je imao u utakmici 13. kola protiv Zalgirisa, kada je sa nekoliko odličnih poteza u odbrani promenio tok utakmice i pomogao Partizanu da stigne do pobede.

Washington je, dakle, kroz igru u odbrani kupio Obradovićevo poverenje, ali se čekao i taj napadački iskorak. U Partizan je stigao sa reputacijom vrhunskog strelca, ali ga šut u početnom periodu jednostavno nije služio - čak i kada je igrao dobro, preciznost iz daljine je nedostajala.

Definitivnu potvrdu njegovog napadačkog umeća pružila je utakmica sa Fenerbahceom, odigrana par dana pred Novu godinu, kada je Washington eksplodirao sa 27 postignutih poena. Radio je odbrani budućeg prvaka Evrope doslovno šta je hteo, a do njihovog obruča se probijao bez bilo kakvih problema.

Verovalo se da više nema zaustavljanja za Washingtona, a ni za Partizan. I mada je Partizan nastavio sa jako dobrim igrama – pobeđujući na gostovanjima Asvelu, Milanu, Virtusu i Monacu – Washington je ,,zakačio’’ misterioznu bolest, za koju se u jednom trenutku smatralo da su boginje, a do samog kraja sezone nije uspevao da uhvati formu iz decembra.

Glad za postizanjem poena

Postoje dve stvari koje Washingtonu aspolutno niko ne može da ospori – a to su talenat i glad za postizanjem poena.

Partizanov bek je pokazao da je kompletan strelac koji je u stanju da poentira ,,na sva tri nivoa’’ – šutem za tri poena, sa poludistance i na obruču nakon prodora. Utisak je da mu nešto više prija šut iz driblinga nego iz povratnog pasa, ali je apsolutno u stanju i da spot-up šuteve pogađa u visokom procentu.

Osim nespornog napadačkog umeća, zaista deluje i da Washington ,,ne bira’’ utakmice, već da svakoj pristupa podjednako (ne)ozbiljno, nevezano da li je u pitanju ABA liga, Evroliga, ili KLS. Toliko, recimo, uživa u utakmicama regionalne lige da se ponekad čini kako mu je Evroliga maltene sekundarno takmičenje.

Nedavno je na utakmici protiv Krke oborio rekord ABA lige postigavši 48 poena, a sa ovim učinkom je stigao i na deobu 12. pozicije Partizanove večne liste strelaca na jednoj utakmici. Osim toga, u Ljubljani je sa deset pogođenih trojki oborio klupski rekord u ABA ligi, a ko zna, moguće i u kompletnoj istoriji.

Screenshot ABA League

U poslednjem kolu grupne faze protiv Dubaija – koji je, ruku na srce, evroligaška ekipa i atraktivan protivnik – postigao je 33 poena i predvodio crno-bele u drugom poluvremenu do važne pobede.

Nastupio je u 12 od 19 dosadašnjih kola ABA lige, a učinak mu je zastrašujući:

22.8 poena za 21.1 minut na terenu,

49.4% za tri (na gotovo sedam pokušaja po utakmici),

69.5% za dva poena,

85.7% sa linije slobodnih bacanja

Na pomenutih 12 nastupa, sedam puta je postizao preko 20, tri puta preko 30, a jednom preko 40 poena. Kada je Washington u zoni, zaista ne postoji defanzivac koji bi ga mogao zaustaviti, a na svojoj koži je to pre desetak dana osetio i Aleksa Avramović.

U prilog tezi da ne bira utakmice, ostaće u istorijskim knjigama zapisan njegov učinak u plej-ofu minulog izdanja KLS-a. Na četiri utakmice je postigao 129 poena, od čega 41 u odlučujućoj utakmici protiv Spartaka u Subotici. Napadačkom kanonadom je Partizanu doneo 51. trofej u istoriji kluba, a sebi mesto u ekipi naredne sezone.

(Ovde ćemo spomenuti i da je dospeo na treću i četvrtu poziciju Partizanove večne liste po broju poena na plej-of utakmici, ali uz ogradu da se nikako ne može poistovetiti učinak u doigravanjima lige stare Jugoslavije ili Jadranske lige sa učinkom u današnjem KLS vašaru.)

Duane je danas bez dileme bolji igrač nego što je bio u septembru 2024. godine. Podigao je proseke poena u ABA ligi i Evroligi, lakše i brže prepoznaje određene situacije na terenu i definitivno ima više samopouzdanja nego po dolasku u evropsku košarku.

Gde je onda problem?

Nismo bili spremni za ono što nas čeka

Sve u igri Washington izgleda lako i lepo, do momenata kada postane pogubno za živce trenera, zdravlje navijača i rezultate ekipe.

Ne može biti slučajno što je Partizan najbolje partije u prethodnoj sezoni pružao kada on nije igrao (kao protiv Asvela i Milana u gostima) ili kada mu je minutaža bila dozirana, a uloga svedena. Isto tako, teško da je slučajno što je ovogodišnji Partizan sa njim trpeo neke od najubedljivijih poraza u istoriji, a postao prava ekipa kada je Washington odsustvovao zbog povrede.

Sa druge strane, nije Washingtonova krivica što Partizan nije doveo spoljnog igrača nakon odlaska Ntilikine, niti je odgovoran što se povredio Carlik Jones, a svakako nije kriv ni što je neretko jedini kome se nastupa u ABA ligi, pa je neophodno njegovo ,,divljaštvo’’ kako bi crno-beli upisali pobedu.

Nije to bio slučaj samo u utakmicama regionalnog takmičenja, već je Washington svojim majstorijama donosio Partizanu pobede i u Evroligi – poput završnice duela sa Baskonijom i sada već čuvenom poslednjom četvrtinom protiv Crvene zvezde.

Nakon pomenutih partija, zaista niko ne dovodi njegovo igračko umeće u pitanje, jer bi tako nešto bilo suludo, ali problem je što do padova dolazi kada su očekuju njegove najbolje igre.

Tako je bilo prethodne sezone u nekoliko navrata:

- Nakon odličnih igara u decembru 2024. i rapsodije protiv Fenerbahcea, misteriozna bolest ga odvaja od terena u narednom periodu (u kojem Partizan igra sjajno),

- Pred Kup Radivoja Koraća, dobija prednost u odnosu na Lundberga, ali poverenje (blago rečeno) ne opravdava u finalu protiv Crvene zvezde,

- U prvoj utakmici četvrtfinala ABA lige protiv Spartaka postiže 21 poen, dok se potom u drugoj i ne upisuje u listu strelaca,

- U polufinalu ABA lige protiv Dubaija igra odličnu seriju (19, 10 i 18 poena), da bi u finalu protiv Budućnosti potpuno podbacio (2, 2, 6, 3 poena).

Verovalo se da mu je ovakva sezona neophodna za aklimatizaciju na evropsku košarku, a navijače su hrabrile njegove briljantne igre u KLS plej-ofu i tokom pripremnog perioda uoči nove sezone.

Maštu navijača je dodatno raspalio porukom na društvenim mrežema da ,,nisu svesni šta ih čeka’’. Uzimajući u obzir šta se sve dešavalo oko Partizana u minulim mesecima, mirne duše se može reći da je Washington bio apsolutno u pravu. Nažalost, ne onako kako su navijači i on zamišljali.

Ewing Theory

No, za našu je priču najvažnije da ustanovimo kolika je odgovornost Washingtona u svemu što je usledilo nakon turbulentnog prelaznog roka i pripremnog perioda.

Brojni navijači Partizana su optimizam pred novu sezonu gradili upravo oko njegovog igračkog iskoraka koji se očekivao, makar u pogledu košarkaškog sazrevanja i prihvatanja Obradovićeve filozofije.

Dobio je priliku da u startnoj petorci započne utakmicu prvog kola u Dubaiju, ali je delovao potpuno dekoncentrisano i sa nekoliko promašenih zicera samog sebe izveo sa terena. Utakmicu je završio sa samo dva poena (uz šut iz igre 1/7), a dvocifren nije bio ni u naredne dve utakmice (i pobede) protiv Milana i Efesa.

Sebi je došao tek u završnici duela sa Realom u Madridu, kada je sa Jabari Parkerom inicirao povratak Partizana iz velikog rezultatskog minusa, a ovim je napravio pravi uvod u pomenutu minijaturu protiv Baskonije, kada je sa 17 poena i odličnim potezima u finišu doneo pobedu svojoj ekipi.

Nakon brejka u Baskiji i povrede Carlika Jonesa, Washington je preuzeo odgovornost i počeo da pruža daleko bolje partije. U narednih pet utakmica je beležio 16, 15, 21, 20 i 22 poena, a nakon pobede protiv Monaka je dobio i Obradovićeve pohvale. Istakao je Željko kako ,,Partizan u ovom trenutku ne može da igra bez Washingtona’’, misleći na ogromnu prazninu koju je u spoljnoj liniji napravila Carlikova povreda, a ova tvrdnja se pokazala tačnom već na prvoj narednoj evroligaškoj utakmici. Odigrao je Washington jako loše u porazu od Asvela, a učinak je upristojio sa dve postignute trojke kada je pitanje pobednika već bilo rešeno.

Nakon Obradovićevog odlaska, dugo se u javnosti polemisalo ko su igrači koji su slavnom treneru okrenuli leđa, a kao jedan od osumnjičenih se pominjao i junak naše priče.

Mišljenje autora ovih redova je da Duane Washington definitivno nije bio među pobunjenicima. Nije za to imao razloga – ove sezone je uživao daleko veću slobodu u igri, a Obradović mu je dopuštao i da poteže trojke koje se nisu slagale sa filozofijom slavnog trenera. Posebno nije imao prava da se žali na tretman, ulogu i minutažu nakon Carlikove povrede, kada je postao primarna napadačka opcija i neko ko dobija najveći broj šuteva.

Sa druge strane, ne može se potisnuti utisak da je Washington najbolje partije (Monaco, Bayern, CZ, Dubai) pružao kada je rotacija na spoljnim pozicijama manja (nakon povreda Carlika i Paynea), a okolnosti specifične (katastrofalna atmosfera u dvorani, ogroman rezultatski zaostatak), dok je po pravilu podbacivao kada se od njega očekivalo dosta (početak sezone, Asvel, Real Madrid).

Takođe, ekipa je bez njegove pomoći u Minhenu prekinula neugodan niz od sedam ubedljivih poraza i time ga kandidovala za Ewing Theory. Ovu teoriju je popularizovao poznati američki novinar Bill Simmons, a ona govori o pojavi da ekipa beleži bolje rezultate u odsustvu najboljeg igrača, kao što je bio slučaj sa New York Knicksima i Patrick Ewingom sredinom ’90ih.

Pogled na statistiku

Ko je najbolji igrač Partizana je veliko pitanje, a pogled na tradicionalnu statistiku bi mogao čak da sugeriše da je to Duane Washington.

Zbog toga je pametnije da se iskoriste benefiti modernog doba i da se uputi pogled na par zanimljivih crtica iz napredne statistike:

C. Jones na terenu, D. Washington van terena:

Off rating: 125.0, Deff rating: 118.9, NET rating: 6.1

C. Jones van terena, D. Washington na terenu:

Off rating: 107.1, Deff rating: 121.3, NET rating: -14.2

C. Payne na terenu, D. Washington van terena:

Off rating: 112.0, Deff rating: 115.0, NET rating: -4.0

C. Payne van terena, D. Washington na terenu:

Off rating: 110.9, Deff rating: 119.9, NET rating: -9.0

Iz priloženog se može zaključiti da je Partizan daleko bolja ekipa sa Carlikom ili Payneom u petorci, a bez Washingtona, nego što je sa Washingtonom, a bez nekoga od njih dvojice.

Takođe je interesantno videti kakav je učinak crno-belih kada je Washington sa svakim od njih dvojice zajedno na terenu:

C. Jones na terenu, D. Washington na terenu:

Off rating: 152.9, Deff rating: 114.3, NET rating: 38.6

C. Payne na terenu, D. Washington na terenu:

Off rating: 86.0, Deff rating: 142.5, NET rating: -56.5

Ovde se može uočiti da je tandem C. Jones – D. Washington daleko, daleko bolji od tandema C. Payne – D. Washington.

Pomenuta razlika je toliko drastična da bi mogla poslužiti kao argument za prodaju Paynea usred sezone (a ne da se sve obrazlaže eksel tabelama i biznis pričama), posebno u svetlu sve skorijeg Carlikovog povratka na teren.

Važno je napomenuti da je pomenuta statistika izvučena sa utakmica Evrolige, a ne treba je posmatrati kao crveno slovo iz prostog razloga što nije naročito veliki broj minuta ovih tandema na parketu. Ipak, trend je uočljiv.

Final verdict

Ne postoji.

Nije profesionalno, a sasvim sigurno ni hrabro pisati analizu koja nema jasan zaključak, ali kako izračunati tačan doprinos Duane Washingtona u crno-belom dresu?

Ima ljudi koji poštuju njegovo umeće, talenat i napadačku raznovrsnost, ali ima i onih koji primećuju da dok Washington igra, njegovi saigrači stoje i gledaju ga kako igra ,,jedan na pet’’, znajući da neće ni pipnuti loptu u napadu. Videli smo situaciju protiv Budućnosti kada Washington ispucava (i promašuje) treću uzastopnu trojku, a Pokuševski se nervira što nije dobio loptu iako je bio potpuno slobodan u korneru.

Washington pojedine navijače iritira postupcima poput olakog gubljenja lopti, uzimanja nerezonskih šuteva ili plesanja nakon pogođene trojke. Drugi, pak, ističu njegove nesumnjive zasluge u osvajanju titule prvaka Srbije, podsećaju na novac koji je doveden njegovom ,,prodajom’’ u Knickse i pitaju se kako može biti veći krivac neko ko postigne 48 poena od onih koji deluju nezainteresovano na istoj utakmici.

Statistika sa utakmice Krka - Partizan, na kojoj je Washington postigao 48 poena

I jedni i drugi imaju razloga da veruju da su u pravu – Partizan nije imao puno igrača sličnog košarkašakog i mentalnog profila, pa je istovremeno Washingtonov talenat zapanjujuć, a bubice nerazumljive i neprihvatljive.

Sa strogo košarkaškog stanovišta, retko kada je plodotvorno da u sastavu imaš igrača čiji je usage rate 31.1% - što znači da taj igrač direktno rešava skoro svaki treći timski posed – a po čemu je među 3% najsebičnijih (u nedostatku pametnijih izraza) igrača u Evroligi.

OK je i to, ali – po mom skromnom mišljenju – ako si ovaj moderni Maccabi, ondašnji UNICS sa Lengfordom ili recimo Paris.

Ukoliko si klub bogate istorije i milionske navijačke armije koja je o košarci učila i u košarci uživala uz brojne asove, onda je pametnije da tim gradiš oko košarkaša koji se ne libe da, makar ponekad, dodaju loptu slobodnom saigraču.

Kada bi se Washington podredio ekipi, smanjio svoju glad za šutevima i povećao spremnost za dodavanjem - a sve to je pokazivao u određenim periodima boravka u Partizanu - onda bi možda i vredelo kockati se i ostaviti jednog od najtalentovanijih igrača u evropskoj košarci u svom sastavu.

Ali, po svemu što smo do sada videli, teško da će to biti slučaj.