Šta sad?

Stiglo je leto koje crno-belima donosi izazove na svim mogućim nivoima. Ko će donositi odluke, a ko braniti čast Partizana na terenu? Kakva budućnost čeka klub koji je ostao bez svog zaštitnog lica?

Porazom u četvrtoj utakmici finalne serije ABA lige spuštena je zavesa na traumatičnu i nadasve neuspešnu sezonu beogradskog Partizana. Teško je i nabrojati razloge zbog kojih će navijači pokušati da je potisnu iz sećanja, a još teže pojasniti kako je sve krenulo toliko dođavola.

Jedino je izvesno da je, jebiga, moralo bolje.

Pre samo godinu dana, budućnost je za crno-bele delovala svetlo. Rekonstruisana ekipa se Evropi predstavila u finom svetlu, osvojila duplu krunu posle 12 godina, a ubrzo je pojačana najskupljim igračem u klupskoj istoriji. Delovalo je nemoguće da naredna sezona ne bude makar malo bolja, zar ne?

E pa, moguće je.

Ishod finalne serije regionalnog takmičenja nije mogao promeniti činjenicu da će 2025/26. ostati upamćena po odlasku Željka Obradovića sa klupe Partizana. U karijeri koja traje preko tri decenije, prvi put je najtrofejnijem treneru u istoriji evropske košarke ponestalo motiva da se pojavi na treningu i narednoj utakmici.

Mogao je Partizan u prethodnim mesecima osvojiti i tri trofeja, ali bi sezona svejedno bila obeležena kao ona u kojoj je otišao najveći. A kao da Željkov odlazak sam po sebi nije traumatičan - usledili su rekordni porazi, tabloidna prepucavanja, otvoreni rat ekipe sa tribinama, brojne povrede i promene u sastavu, povremeni usponi i žestoki padovi, te bolni oproštaji od jako dragih ljudi (Dule, Božo, Edin). Uprkos skupom timu, velikim ambicijama i trogodišnjoj EL licenci u džepu, delovalo je da Partizanu izmiče tlo pod nogama, pa se opravdano strahovalo i za samu egzistenciju kluba.

Novi trener je nakon početnih nedaća uspeo da stabilizuje ekipu, a sezona je tekla poznatim tokom - osvojeno je nula trofeja, ali je makar komšijama upropaštena istorijska prilika da naprave evroligaški iskorak.

Trener Penarroya je dobio poverenje uprave kluba da nastavi sa radom, a najavljena je i nova rekonstrukcija sastava. Međutim, na brojna važna pitanja još uvek nemamo odgovore.

---

Penarroya je dobio novi, produženi ugovor, ali kakav je zapravo njegov status? Koliko se poštuju njegove želje u pogledu sastavljanja ekipe za narednu sezonu, a u kojoj će meri španski trener biti primoravan na kompromise? Da li je novi ugovor samo slovo na papiru, ili će simpatični Katalonac dobiti podršku i u slučaju da nova sezona u Evroligi ne krene na dobar način?

Navijače je Penarroya pridobio sa četiri pobede u pet susreta sa Crvenom zvezdom, ali je sezonu završio sa nula trofeja. Dok mu se nema šta preterano zameriti u pogledu učinka u Evroligi, španski stručnjak je katastrofalnim izborima stranaca za KRK i KLS upisao ozbiljne minuse. Osnovni zadatak koji je dobio - osvajanje ABA lige - takođe nije uspeo da ostvari, već je zaustavljen na poslednjoj prepreci.

Utisak je da su crno-beli u Podgorici propustili ogromnu priliku da osvoje prvo mesto i prednost domaćeg terena do kraja plej-ofa. Veoma su mekano Penarroyini izabranici delovali u glavnom gradu Crne Gore, kao i u prvom finalnom susretu u Dubaiju, a o tome govori i broj primljenih poena na ovim utakmicama - 95 i 99.

Pojedine dobre stvari se, ipak, ne mogu osporiti Penarroyi. Osim što je bio dovoljno lud, hrabar ili beznadežan da se, kao bivši trener Barcelone i Baskonije, prihvati posla od kojeg su drugi bežali, španski stručnjak je izdržao početne zvižduke i zaveo red u svlačionici. Oterao je igrače sa velikim ugovorima a očajnim ponašanjem i(li) doprinosom (Parker, T. Jones, Muurinen), popravivši na taj način timski duh i odnos sa navijačima. Bitnije od svega, pokazao je da se ne plaši konflikta i da ne beži od drastičnih poteza ukoliko veruje da su neophodni. Nastavio je sa dobrim rezultatima u ABA ligi, a u Evroligi je upisao nekoliko zaista finih pobeda (Valencia, Panathinaikos, Dubai) i obećavajućih partija (Fenerbahce, Real Madrid). Napravljen je evidentan pomak u igri, pa je Partizan u poslednjih 16 utakmica bio najbolja odbrana Evrolige i peta najbolja ekipa po NET rejtingu.

Ponašao se profesionalno i uljudno, nikada sebe ne stavljajući u prvi plan. Mešao je karte, ali je svakom igraču pružao dovoljno prostora da se dokaže na terenu. Pobede nad gradskim rivalom su svakako popravile utisak crno-belih u katastrofalnoj sezoni, ali se postavlja pitanje da li su dovoljne da njegov rad dobije prelaznu ocenu.

Kao i da li Partizan sme da se zadovoljava time da mu najvažnije dostignuće postane pobeda protiv kluba koji u ovom trenutku jeste omraženi rival, ali istorijski svakako da nije.

Utisak je da crno-beli u odsudnim trenucima - na završnim turnirima KRK i KLS, odnosno u finalnoj seriji ABA lige - nisu bili dovoljno fokusirani, raspoloženi i gladni. Prethodni komentar se ne odnosi samo na igrače i stručni štab, već na klub u celini. Osvajanje trofeja je u DNK crno-belih, a ove sezone su propuštene tri veoma lepe prilike da se trofejna riznica uveća. Takav ishod pruža odgovor na pitanje da li je neophodna nova drastična rekonstrukcija ekipe - jeste.

Ako bismo se vodili čuvenom Duletovom maksimom da ,,Partizan mora da ima tim koji je šampionski, ili koji će biti šampionski’’, jasno je da crno-beli moraju da istumbaju sastav preko leta. Pitanje na koje bi mnogi navijači voleli da dobiju odgovor glasi - ko pravi planove u pogledu selekcije, a ko donosi odluke?

Da li je to Penjaroja, ili sportski direktor Paspalj, ili pomoćnik sportskog direktora Vulikić? Da li između pomenute trojice postoji razumevanje i komunikacija? Ili će Ostoja ponovo na svoju ruku, kao prethodnog leta sa Osetkowskim, Musom i Micićem, pokušavati da dovede igrače mimo konsultacija sa sportskim sektorom?

U odgovoru na prethodna pitanja leži budućnost Partizana, makar u pogledu narednih nekoliko godina. Ukoliko postoji neslaganje unutar klupskih struktura kao prošlog leta, teško je očekivati dobre stvari i velike rezultate, pogotovo na duže staze.

Po prvim najavama koje smo dobili od više ili manje upućenih izvora, crno-beli su se okrenuli nešto drugačijoj transfer filozofiji. Pominju se imena (Allman, Willis, Omoruyi, Brissett, Hayes) koja su prilično skromna u odnosu na ambicije u prethodnim sezonama (Top 8, Top 6, pa i F4). Možda ovo i nije loše, imajući u vidu kako su proticale potere za velikim imenima (Mirotić, Hezonja, Nunn, Osman) i šta je dobijeno od obećavajućih poslova u bliskoj prošlosti (novi ugovori Puntera i LeDaya, dovođenje Jabarija i Miltona), ili ako se uzme u obzir da će navijači, najveći sponzori kluba, uneti u kasu znatno manje novca nego prethodnih godina.

Pokazale su posete u drugom delu sezone, a posebno u dve finalne utakmice protiv Dubaija, da navijači ne mogu da oproste činjenicu da je jedan Željko Obradović rezigniran i poražen otišao iz svog Partizana. Po prvi put od sezone 14/15, crno-beli nisu imali najbolju prosečnu posetu u ABA ligi (čestitke za navijače Cluja), a dvorana je u pojedinim evroligaškim utakmicama bila poluprazna. Arena nije bila puna u polufinalnoj utakmici sa Crvenom zvezdom (14,127), niti u dve finalne sa Dubaijem (11,774 i 11,977), a to je već zabrinjavajući pokazatelj.

Neko će reći da su posete protiv košarkaškog projekta sa Bliskog istoka posledica rezultata prve dve utakmice, ali je u bliskoj prošlosti Arena punjena do poslednjeg mesta i u duelima koji nisu imali rezultatski značaj (Valencia pre dve sezone, Real Madrid lane).

Jasno je da će život bez Željka Obradovića biti dosta težak - posete će se prepoloviti, euforija oko kluba splasnuti, a budžet izvesno smanjiti. Partizan je primoran da pronađe svoj novi identitet, koji ovog puta možda neće za cilj imati evrotitulu, već naklonost sopstvene publike.

Bez pune Arene i čuvenih ,,Beogradskih košarkaških svečanosti’’, crno-beli će (p)ostati taoci moderne košarke u kojoj ima previše utakmica, takmičenja i potencijalnih razočaranja.

A istovremeno, kako odobrovoljiti besne navijače bez sistemskih promena za koje nema dovoljno sluha i zdravog razuma? Kako selektirati ekipu koja će biti zahvalna i svesna veličine Partizana, kako pronaći nove Bonge i Calathese na tržištu punom Sterlinga i Tyriquea?

Zadatak da pronađu odgovore na prethodno pitanje je poveren - barem se nadamo - Penarroyi, (Paspalju) i Vulikiću. Španski trener je pobrao simpatije navijača, ponašao se veoma pristojno i zaslužio šansu da sastavi ekipu po svom ukusu.

Ljudi iz menadžmenta imaju, pak, još važniji zadatak. Crno-beli su sigurni članovi Evrolige u naredne dve sezone, a deluje da će se u datom vremenskom intervalu određivati sudbina evropske košarke. Ogroman je problem što ključni period crno-beli dočekuju bez Željka Obradovića, jer je njegova veličina donela klubu vajld-kard, a potom i trogodišnju licencu za učestvovanje u drugoj najjačoj košarkaškoj ligi na svetu.

Ukoliko Partizan propusti priliku da se pozicionira gde treba, i kako treba, posledice bi mogle biti dalekosežnije i nepovoljnije nego što su bile nakon 2000. godine i izbora Suprolige u odnosu na Evroligu.